Vetar duva, stvari menja, pravi ruže od kamenja

VETAR DUVA, STVARI MENJA, PRAVI RUŽE OD KAMENJA

U ovoj temi ja ću pisati svoje pesme. Naziv moje "zbirke pesama" je "Vetar duva, stvari menja, pravi ruže od kamenja...". To je moja omiljena rima iz jedne knjige, pa sam odlučila da po njoj moja zbirka pesama nosi ime. U sledećem postu je prva pesma.

Usamljenost
Iako znam da nisam sam
Usamljenost osećam kao dan
Iako znam da pored tebe lako je
Živeti sam teško je

Usamljenost... to osećam
To želim da oteram
To je ono što teško je
Što tugu srcu zadaje

I u snu i na javi
Treba mi prijatelj pravi
Jer bez njega ne može se
Jer bez njega život prazan je

P.S. pisala sam u muškom rodu da bi mi se rimovalo.

Sećam se...
Kad se to desilo
Što me je razveselilo
To ne zna niko
Da volim te toliko

Bio je taj dan
Kao neki san
Videla sam te
I zaljubila se

Gde smo tada bili
Već smo zaboravili
Jer mi se zaljubimo
Svaki dan pomalo

Još se toga sećam
Jer ljubav tu osećam
Plave oči tvoje
Naspram mojih stoje

Neka ljubav ta
Ostane večna
Ona mi jedina
U samoći peva

Nek ceo svet zna
Da to nije tajna
Ljubav svu daću ti
I voleti te, ljubavi

Dok srce tiho kuca
U tišini, tama
Na tebe mislim ja
I jako sam srećna

Moja prva simpatija
Šta mi se to dešava
Ovih sivih dana?
Šta to ja osećam?
Jer za to ne znam.

Prijatelji smo
Odgovor je pravi
Ali ustvari
Nije tako na javi.

Vrtić mi smo prošli
I u školu došli
I zajedno bili
Prijateljstvo stvarali.

A zašto sada
Kad vidim te ja
Srce mi zalupa
Kao prozorska okna?

Da li je to moguće?
Šta mi se to dešava?
Nadam se da to shvatiće
Ova moja luda glava.

Jer izgleda da ja
Simpatiju imam.
A to si ti, moj jedini
Prijatelj pravi.

Menjam se u glavi
Došlo je i moje vreme
Kako kažu: za promene
Jer ja se menjam svaki čas
Kao kad neko nagazi na gas! XD

Imam godina koliko imam
Zašto se za to toliko zauzimam?
U zadnje vreme čudna sam
Mada to to već dobro znam

Kažu mi svi:
"Pošandrcala si!"
Znam da nisam!
U to sigurna sam!

Ali stvarno dešava se nešto
U moju glavu uš'o je neko vešto
I sada njime sam okupirana ja
Ma kakva je ovo budlaština?!

Jer ja sam "u oblacima"
Kaže mi drugarica
A znam da upravu je
Jer tako zaista jeste!

Maštam stalno, sanjarim
I nikako da se odlučim
Šta mi je raditi sada
Kad za mene staru se gubi nada

Noću u krevet legnem
Zatvorim oči i "predem"
Uživam u toplini svoj
Dok moj um je na strani drugoj.

Vidim likove neke
Iz priče, romana, bajke
Smišljam dešavanja razna
Za sitnice ja sam tad prazna!

Ni ne primetim sama
Jer je u sobi tama
Da zaspala sam slatko
I po snu klizim glatko...

ovo sam baš na brzinu smislila. Radi se o tome da se u mojoj glavi dešavaju čudne stvari. Stalno maštam, sanjarim. Ali nije to zbog simpatije već zbog nečega što jošuvek ne znam šta je. U avkom slučaju, mnogo sam se promenila, ali mislim da je za to kri i prokleti pubertet Mad Ne, pesma je glupa i rime su mi fuj!

Volim te i to tako je
Ovih sivih dana
Ja sam jako sama
Ti nisi sa mnom tu
I ja ne čujem pesmu ptičiju
Nisam sigurna, ne mogu dalje
Ti nedostaješ mi i to tako je
Al' čekaću te, svo ovo vreme
Da meni vratiš se

Volim te
I to tako je
Volim te
Nek' tako i ostane

Kad pogledaš me
Ja uzbudim se
Tad na nebu sam
I sve mogu da ti dam
I svet daću ti
To znaju svi
Jer sada imam te
I sve meni lako je

Volim te
I to tako je
Volim te
Nek' tako i ostane