Ja sam recitovala ovu zimsku pesmicu:
Sva je priroda obukla belo,
Pitome doline i gordi breg,
I jedna grlica mala,
U svom gnezdu zadrhtala,
Pao je prvi sneg.
I divlje zveri pognute glave,
Odlaze u svoj spremljeni zbeg,
Dok zemlja umorno drema.
Nigde sada života nema,
Jer pade prvii sneg.
Šumica što se dizala gordo,
I nebo je htela dostići pre,
Spuštenih sada stoji glava,
Sneg ko zastor zaborava,
Pao je preko nje.
Glasovi zvona daleko bruje,
I odjek tiho odbija breg,
I kao nebeske tice,
Krupne svilene pahuljice padaju.
Veje sneg.